Клима Марса пре 3 милијарде година била је слична временским условима савременог Исланда

Предстојећа колонизација Марса захтева поузданостзнање не само о садашњости, већ и о прошлој историји Црвене планете, динамици развоја климе и њеним карактеристикама. Све ће то, на крају, помоћи будућим истраживачима у проналажењу ресурса неопходних за развој планете.

Огроман научни материјал до којег је дошао роверРадозналост је, проучавајући падине кратера Гале, омогућила научницима да изнесу неколико хипотеза о прошлости Марса, створе претпостављену слику климатских промена и докажу постојање воде у течном или кристалном стању. Проблем је решен поређењем структуре седиментних стена Марса са сличним наслагама на Земљи у исландском региону.

Међу земаљским научницима постоје неслагања око тогамоделирање древне климе Марса, која, како су показали подаци добијени са Цуриоситијем, дозвољава накупљање вишеслојних седиментних стена на дну кратера Гале и уз падине планине Схарп. Хемијске и минералошке карактеристике седиментних стена изазивају много контроверзи, будући да постоје стијене са малим удјелом у структури, које се обично испиру текућим водама.

Стога су истраживачи изнели теорију дана древном Марсу, као и на Земљи, дошло је до промене годишњих доба и периода мраза, када се вода претворила у лед, замењена је одмрзавањем, када су спори токови и реке преносили седиментне стене на кратке удаљености. Потрага за сличном климом на Земљи одвела је научнике на Исланд, где постоје базалтне стене сличне марсовским седиментним наслагама, док је просечна годишња температура само 3 степена Целзијуса. Сличне седиментне стене, настале на Марсу пре 3 милијарде година и на савременом Исланду, указују на то да је у то време клима Црвене планете балансирала између вечног леда и кратких одмрзавања, што се данас може видети у „леденој земљи“ на Земљи.

Извор: онлајн библиотека